Evropo, zar Srbija je tvoje kopile!

Jeka zvona, metalna, hladna,
Drhtanje duše...
Gračanica, sveti Nikola,
Bogorodica Ljeviška,
Ništa sveto im nije!
Svako svome Bogu se moli,
Ikone, crkve, sad su tužne i gole!

Pale, lome, s ruku kapa im krv,
Al ona ne opominje, zove i miriše,
Dušom nekrsta ona diše!

Urlik, glas zove...Velikomučeniče!
O kneže Lazare! Gledaj i plači!
Odazovi se, čeka te stado tvoje!
Balkan se trese, tlo se pomera,
Tišina nas pritiska!
I nešto gorkosivo peče u usnama,
Kad znaš da zavičaj si ostavio,
U kolonu izbeglih si pošao!
Svoj na svome, vekovima,
A sada prognan, kao besna zver!
Urlik pogroma trese Kosovo polje!
Spaljene kuće crne ptice, jauk pasa!
Ćuti, a gleda ljudska rasa!

Oluja, mrak i svetlo u tami..
Lazareva kletva! ''Neka ruše!
Neka! Krst sveti će ih stići!''

Krv za krv, oko za oko, zub za zub,
I dokle tako? Saterasmo planetu na rub!
Stići će i njih! Plač deteta,
Tužaljka starice, kletva majke,
Stići će i njih!
Ugarci zavičaja, bol što lomi
Kida, a onda diže u nebo!
Feniks iz pepela, novi vaskrs Lazara!
Kao sveta luča Savina u tami!
Još nas pastir sveti nije ostavio!
Uteha ili spas, tiho, čujem svečev glas!
On plače, svetac , pa dušu ima!
Govori nama: Sahraniste
Sa zvonima deo tela , duše svoje!
Čuj Evropo! Pruži ruke!''

Ugasnuše sveće, zaplakaše ikone,
Starica monahinja dušu sa crkvom sastavi,
Od tela , života se rastavi!
Kosovo polje pustinja, miris pepela,
Zveket lanaca, jeka svetaca!

Vri krv srpska! Plamen sa ikona,
Odraz je rumenila stida tvog,
Evopo, isti nam je Bog!

Zar oči ti sklopljene stoje
Pred suzama Anđela Mileševskog?
A one kaplju, crvene, teške, gorke,
Kao krv vrela, i duša bela,
Roda tvog, i bića mog!

Zar dozvolićeš!?
Zar polumesec Islama,
Bič bezbožnika
Ne ošinu te?
Curi krv rana i boli!
A sve bi trebalo isto da boli,
Jer krv ljudska je svima ista!
Krv kapa iz ikona, liju crvene suze,
Evropo! Kolevko civilizacije!
Zar odbaci nas!
Pobaci kao ranu!
Maćeha, ne mati ti si Balkanu!
Balkan tvoji udovi, Srbija drugo srce,
A Kosovo riznica,
Znaš li koliko Evropo imaš lica?!

Ne ćuti! Narod se pita! Oslušni!
Čućeš lelek bola,
Prva je rana samo opomena!