Majka: Dragi sine, putniče po belom svetu! Da li se ponekad setiš Srbije? Ne zaboravi u tuđini svoje korene i pretke! Ne stidi se svog imena i porekla! Čovek bez imena je isto što i drvo bez korena. Osuši se, a od njega ne ostane ni traga, ni sjene! Znam da nikad nisi voleo da pišeš! Ali majka sam i rod! Znaš, ono pismo što si mi poslao prošle godine, čuvam pod jastukom i sanjam lepo!

Sestra: Sanjam, i ja, da je ovo neka druga zemlja, nije Domanovićeva Stradija gde se strada, niti bestragija gde mladi pobegnu bez traga. Sanjam i nadam se , kao što se nadaju i milioni mladih!

Na radiju počinju vesti. Danas je opet poskupeo hleb, a ulje i šećer mogu se naći samo kod preprodavaca. VESTI IZ ZEMLjE.''Srpska vojska ušla je na Kosovo!''Nećemo se predati dok poslednji pedalj zemlje ne odbranimo! Ko se ne odazove vojnoj obavezi biće proglašen za dezertera!'

Ne mogu više da slušam laži! Kada ćemo se probuditi iz mrtvog mora? Uzima gitaru i peva pesmu :''Pogledaj dom svoj, anđele''

Sin: Mama, znaš šta sam pročitao na ulasku u metro! Zabranjen ulaz Ciganima i Srbima!
Majka: Pa zar je morao da ode tamo gde ga mrze!

Brat: Nema njemu budućnosti, samo kad saznaju odakle je! Srbin sam i od toga ne bežim! Zašto da se stidim? Ovde sam rođen! Naša omladina ume da se veseli! Oni imaju dušu! Amerikanci su postali žrtve svog bogatstva! Kod njih nije ništa prirodno, veštački se hrane, zabavljaju i neprirodno vole preko Interneta i telefona!

Brat: Ja ostajem ovde, ko će da ostane, ako svi odu? Da li je ova Srbija Obilića, Nemanjića, cara Lazara zaslužila da je njena deca ostave? Odlaze najpametniji mladi umovi, kako kažu, odlivaju se mozgovi! Ostaju kulovi i kriminalni tipovi!

Sestra: Ma šta pričaš, ostaju najuporniji, lako je pobeći, treba biti hrabar, skupiti petlju i ostati, među svojima, u nevolji ,to je hrabrost! Ja nigde ne mogu da se osećam lepo kao u Beogradu, ovo je moj grad! Kako da ostavim ulicu svog detinjstva i zaboravim deo života, kao da nikada nije ni postojao!

Majka: Deco, da nastavimo sa pisanjem! Sine moj, upali sveću na krsnu slavu,valja se! Vera je svetla iskra u duši koja nas spaja sa pravoslavnim precima, a mi imamo svetog Savu, pastira koji će nas povesti putevima sreće istine i slobode! Sine, kad pomisliš da si napušten, zaboravljen , zapamti jedno! Srpske duše greje vera pravoslavnog sveca svetog Save!

Šta mi rade dečica? Nisi ih valjda prekrstio? Neka Milica i Radovan zadrže svoja imena! Zlato babino, još ih nije video! Doći će dan! Vratiće se zalutalo stado, zamirisaće mirisom mladosti i snage uma Srbija! Seti se majke, Srbije, nađi posao! Sramota je da profesor trguje i preprodaje na ulici!

Brat: Majko, šta da ti pričam! Znaš da je i to mesto dobio preko brata Milutina iz Šumadije! Biznismen koji je tek izašao iz opanaka! On ne sme da kaže da je Srbin, inače, gotovo! Tamo, preko grane, znaju nas samo kao kriminalce!

Sestra: Nije istina! Zaboravljaš Andrića, Pogorelića!

Brat: Živiš u snovima! Srbe vide kao Indijance, treba ih istrebiti! Mi smo u njihovim očima divljaci! Mnogi i ne znaju na karti da nađu Srbiju!

Sestra: Dok smo prelazili granicu, jedan Amer mi je rekao da je Srbija u Africi!

Majka: Sine, nadaj se, put do istine je trnovit! Obrisaće se ljaga sa našeg naroda! Mi smo vernici, Bog će sve ispraviti! Grize i njih savest zbog toga što su nam uradili!

Brat: Jeste, grize ih! Ko će vratiti malu Milicu koju su prekrile bombe!? Kolateralna greška! Gde je nestalo osamdeset dana proleća mladima za vreme bombardovanja? Mi smo drhtali u podrumima, a oni, smejali su se našoj bedi!
Majka: Srbija je progurala mnoge ratove, mi smo patnički narod, ne možemo pobeći od svog krsta, ali zato smo veliki!

Hajde deco, slava je! Upali sine sveću, valja se! Unučići slave već katolički Božić. Odrodili su se od svoje vere i korena! Krivi su roditelji! Greh je zaboraviti korene i jezik matere svoje!

Brat: Majko, nisu srpske slave što su bile!
Krsna slava se slavi iz pomodarstva, da bi te svet video, kako bi porodica pokazala svoju moć! Retki su oni koji slave po tradiciji, iz ljubavi prema veri pravoslavnoj! Komšija Mile je do juče slavio crvene praznike, i klanjao se partiji, a sada prvi slavi mrsno umesto posno! I odriče se komunista! Dođeš, prekrstiš se, napiješ se i oždereš! A onda, narodnjaci do jutra!
Sestra: A šta je to mrsno?

Brat: E, ti si prava guska, kako to ne znaš!? Važno da razlikuješ Fantu od Koka kole!

Sestra: A, šta treba, da zabijem glavu kao noj u pesak? Valjda je Amerika i nešto dobro dala?

Brat: Dobili smo i Hare Krišnu! Maja je otišla tamo da bi pobegla od svojih roditelja i pakla u kojem je živela! I to su Srbi pravoslavci!

Sestra: Ćuti, ne brzaj! Brži ti je jezik od pameti! Otac je ostavio, majka se udala sad ti je sve jasno i zašto je ona na tom mestu, sve!

Majka: Milane, sine, šaljem ti ovaj dukat što mi je od oca ostao! Stavi ga u kolač slavski, neka ga unuk nađe! Valja se, to je stari srpski običaj! Veruje se da će sreća pratiti onog ko pronađe zlatnik!
Pričaj mu o slavnoj srpskoj istoriji i Nemanjićima, ne treba da se stidi svoga porekla! Neka se zna da je Srbija jela viljuškom dok je cela Evropa jela poput divljaka, prstima!

Dođite, pogledajte ovo svetlo u daljini! To je plamen večnog ognja na Vračaru. Kao da je hiljade Srba zagrejalo ovaj svetiteljski hram! Duše miliona Srba su u njemu, i tu se vraćaju svome svetitelju Savi!

K R A J