Nemanja: Gospode Bože, daj nam po blagosti tvojoj da doživimo još jedno muško dete koje će biti uteha duše naše, na čijoj ćemo ruci legavši počinuti

Vidiš li ženo, kako nam je dete krotko i čisto? Ljubi sirotinju, kao retko ko, mrzi mladićke pesme i pijanke. Vukan je jak i naprasit, Stefan nežne prirode, a Rastko, neka bude uteha duše naše i melem! Njemu se najviše nadam! Šta će srpska zemlja bez potomaka? Srbiji treba vladar koji će srpsku zemlju ujediniti i osnažiti, od paganske vere je u hrišćansku preobratiti! Kraljica je usnila čudan san
.
Kraljica: Usnila sam čudan san. Na proplanku šume leži tek rođeno dete. Vuci ga miluju i pričaju mu , ime mu je Rastko, ja ću biti mati božijeg deteta koje će se otrgnuti iz našeg naručja i otići u božju kuću. Vuci će ga štiti, ptice razumeti njegov govor, a narod će mu se klanjati, i verovati u njegova čuda. Kad mane rukom, dažd će u sunčani dan pretvarati, bolne isceljivati i siromahe spasavati! Srbi će u njega kao u svoga Isusa gledati, i pokoljenja daleko ispred nas, njegovo će ime slaviti! Ali gle, vidim jedno veliko brdo dim, prah, krv, i čudan znak!. Ruke njegove će biti čudotvorne, a reč svemoćna! Pa neka tako bude!

Evo već mu je sedamnaesta godina.Stefan će naslediti dvor, a Rastko?

Rastko: Ne želim da se ženim! Ovozemaljski prolazan život zameniću duhovnim iskupljenjem!

" Odbio sam carsku krunu i porfiru i sad evo
Mira tražim u skromnome manastiru"

Stefan Nemanja: Ne odbij oca svoga, roditeljska reč je svetinja! Duši mi bola ne nanosi! Roditeljska reč se ne odbija! Treba da pomažeš braći na dvoru!

Rastko: Moja misija je osvetljenje i povratak pravoslavne vere! Srpska zemlja mora da stekne svoju veru, i da se odrekne paganske! Čeka me dalek put, u snu mi se javio Otac naš!

U dvor dolazi nekakav kaluđer, i uspeva da zainteresuje Rastka za hrišćanske legende i božiji život! Pod izgovorom da idu u lov, Sava i kaluđer odlaze u manastir.
Kaluđer: Svet trošni i prizemni, u kojem caruju nemoral, raskol tela, trošnost duše i prolaznost ovozemaljskog života zameni svetačkim!
Posveti sebe svome narodu, izbori se za srpsku veru i snagu našeg naroda!

Sava: Iz tvojih usta mudrost se toči, osećam da je put duhovnosti moj jedini! Ostavljam te, i bežim sa tobom u manastir!

Otac Nemanja: Pozovi vojvodo onog kaluđera da se ogreje! Red je, i valja se! Gospodaru, on je nestao , a nema ni vašeg sina Rastka!

Nemanja Kakav je ovo užas sa nama? Kud se dede dete naše?
Vojvoda: Tako mi časti, kunem se da ću umiriti srce tvoje, i naći dete! Kad oseti glad i neudobnost hladnog manastira, eto ga u našem dvoru!

Nemanja: Reči ti se pozlatile, ali slutim da je ovo rastanak roditelja i sina zauvek! To je Rastkov put ! Organizuj poteru! Znaš kolika je bolest ljubav roditeljska prema detetu! Oganj koji zauvek gori, a ne da se ugasiti! Ako se požuriš, vratiš mi sina, te utešiš srce moje, a materi oslobodiš dušu od patnje, obdariću te bogato, i imaćeš u meni uvek prijatelja i dobrotovora!.

Otac: Ako utešiš srce moje roditeljsko, primićeš od nas mnoge časti! A ako prezreš i odbaciš našu molbu, znaj da će mesto ljubavi zavladati neprijateljstvo!

Srpski vojovoda sa vojnicima stiže u Pantelejmon. Eto ga, uđe u manastir i tu je još!

Otac: Straža! Opkolite ga, ne sme ni ptica da poleti iz manastira!

Monasi: Hajde, donesite posluženja, i nahranite putnike namirnike, dolaze iz daleka! Red je!

Monah krišom govori Rastku da se preobuče i odene u monašku rizu!
Vojnici su se probudili i u panici viču.

Nema gospodara! Počeše da udaraju monahe. Govorite, gde je mladi princ Rastko? Niko živ neće izaći odavde dok ne priznate!

Sava: Ne činite greh, svojom voljom sam otišao! Bog me je jedne noći pozvao! To je moja zakletva i sudbina! Poručite ocu, ako hoće u miru da me poseti neka dođe! Živ se na dvor ne vraćam! To je reč i zakletva Nemanjića! Moj put je davno na nebu zapisan! Ja sam od rođenja sluga Svevišnji!

Uzmite ovu kosu i risu, pa se vratite u dvor i pozdravite oca! Ovde vam sa oružjem nije mesto! Ne navlačite kletve na sebe prolivajući kaluđersku krv!
Rastko više nisam, ni Nemanjić! Sava je moje, svetovno ime!

Sava dovikuje vojvodi.
Sava: I poruči ocu da mi oprosti! Uvek me je učio da slušam svoje srce i budem iskren! Spoznaće i on pravi put hrišćanske svetlosti!

Sin je ostavio oca samodršca, n skrhan bolom, povrati se sinu Savi, gonjen toplom roditeljskom ljubavlju kojoj praštanje je vrlina reče:

Sava: Ovde, među zidovima hladnim, i tihim, osećam, kako postajem čist, besputan, bestelesan! Telesno je oklop ljudske duše , koja je najmirisnije cveće! Otac je poslušao sina, mladost je ponekad mudrija od starosti! Pred nama je veliko hodočašće!

Nemanja: Sine, šaljem ti ovo blago da imaš sve što poželiš, i živiš u raskoši! Prazan je i pust dvor bez tebe! Dolazim da uveličam tvoju žrtvu i ostvarim srpski pravoslavni san! Sagradićemo manastire, raširićemo pravoslavlje, posućemo polen vere, kao pčelinji prah po vascelom svetu!

Sava: Zlato je prokleto, ako nije dušom oplemenjeno! Nisam ga znojem zaradio! Slediću Hristov put, darivaću beskućnike! To je moja misija! Gospod Bog je rekao: "Ako imaš, podaj siromašnome, bićeš nagrađen! Velikodušnost je vrlina, tvrdičluk, gorka ljudska mana!

Noću je raznosio topao hleb, kada ga jedne noći razbojnici napadoše. Iđaše bos od manastira do manastira!

Razbojnici: Ko si ti!? Ništa od novca nemaš , lice ti je plementih crta!

Sava: Podarite mi život, i bogato ću vas darivati!

Razbojnik: Spasio si nas od zmije i medveda, ptice te slušaju, sa tobom razgovaraju!.Ti si čudotvorac!

Otac: Pomiluj me čedo, o srce moje! Ja sam sve ostavio, i tebi jedinom se vratio! Šta da ti dam, što si me od taštoga sveta otrgao, i tako se, za moju dušu staraš i trudiš!

Sava je usnio čudan san u kojem mu se javio lik nekog starca mudraca. Iznad njegove glave je sijala zvezda!

Starac: Ljubiš sa ocem i pomažeš tuđince i uboge! Manastir sagradi da bude na korist celom tvom narodu! Ne rasipaj blaga uzalud! Vekovi će ti ime pominjati! Digni iz mraka neznanja srpske paganske duše, i prosvetli ih pravoslavljem! To je tvoj zavet! Neka ovde iznikne manastir, plod tvoje ljubavi prema Bogu!

Nemanja: Čedo moje, metni me na rasu i položi mi kamen pod glavu. Došao je čas rastanka! Mrak je zavio Srbiju u crno! Braća ti se zavadiše oko prestola! Ne dozvoli da mržnja, brateubistvo napravi! Pomiri ih svojom verom! Ne daj da se stvore dva nova Kaina!

P O V R A T A K U O T A Č A S T V O

Stefan se oženi bugarskom princezom, mlađi brat Vukan, zaplašen za budućnost zemlje, zarati i krene svojom krvlju protiv bratske! Kain je ljubio brata Avelja, ali ih mržnja i zavist zavadiše i učiniše najvećim krvnicima!

Sveti Sava: Krvno srodstvo te obavezuje, vrati se u dvor i izmiri braću! To je tvoj zavet mrtvom ocu!

Zar brat na brata da udari!'Ugri tuđini da zavladaju našom zemljom!Moram uzavrelu krv smiriti, strasti i mržnju u ljubav vratiti! Brat na brata da udari! To li je Srbija dočekala!?

K R A J