| ДРАМСКА СЕКЦИЈА
ВАННАСТАВНА АКТИВНОСТ ИЛИ НЕШТО МНОГО ВИШЕ ОД ТОГА?
Школа је симбол за досадно, сиво место одакле треба што пре побећи. Овако
школу , у највећем броју случајева, доживљавају деца.Ко је за такву представу
о установи од пресудног значаја одговоран?
Колико времена наставници и ученици проводе у овом простору који би требао
да буде много креативнији и племенитије осмишљен ?.Наставник је предавач,
али исто тако , мора да буде и добар педагог. Он не ради са предметима,
већ са разумним младим бићима која тек треба да упијају особине и врлине,
знања и искуства.
Имамо оправдања да та деца и нису увек разумна и васпитана, радимо у
тешким условима, много је лакше наставницима који предају у гимназијама.
Нећемо да се помиримо са судбином и препустимо стихији, важан је покушај
да се померимо са мртве тачке.
Чињеница је да се у Техничке школе уписују деца лошијег предзнања, али
и тој деци неко треба да предаје.Наш изазов је много већи и нама треба
много више енергије и напора да из деце извучемо минимум.Свако дете у
себи крије неки скривени таленат, само ми треба да их добро упознамо и
ослушнемо ехо њихове душе.Да ли наставници ослушкују децу?
Како оживети школски простор? Учионице можемо обојити светлим и шареним
натписима, у појединим ситуацијама дозвољено је и пустити музику на часу.
Школске приредбе су јединствена прилика да деца открију себе и пронађу
свој таленат. Проникнимо кроз уметност у њихове душе! Будимо чувари њихових
осмеха!
Зашто школске приредбе морају да буду стереотипног карактера?Дајмо више
слободе ученицима!Пружимо им шансу да испоље своје таленте!
Како је све почело? Прва представа одржана је у Сали за физичко, јер
позорнице није било.Ученици су бежали са часова да би присуствовали пробама.Утркивали
су се ко ће добити најпримамљивију улогу госпође Министарке. Ученица је
морала да буде природно духовита и талентована, нашли смо је, остало је
била забава између часова.Највише су волели да ја глумим, тада би се слатко
смејали , нису могли да верују како наставник може да се спусти на ниво
ученика и са њима равноправно о свему да разговара.Звучи чудно, али наставник
мора да научи опуштено понашање, и да се смеје заједно са ученицима и
то је то!Дала сам им потпуну слободу ! Бирали су костиме из бакиног ормара,
шминкера су нашли међу друговима, а дозвољена је била и измена текста.Један
викенд пред премијеру отишли смо код мене кући и направили пробу.
Уследили су различити коментари зашто спајаш приватни живот са школом?
Не другуј са ученицима, не можеш са њима да будеш и друг и професор!
Прошло је доста година, али ја се нисам променила!Можда сам мало зрелија
и озбиљнија, али и даље мислим да наставник мора ученику да буде , не
само предавач, већ и пријатељ!Наш позив је исто тако пожртвован као и
лекарски, само наша заклетва није озваничена, полажу је они који су свесни
моралне одговорности пред генерацијама које подучавају! Зар није то најбољи
начин да разбијемо хладан зид између ученика и наставника?
Каква је улога драмске секције, да ли је то само ваннаставна активност
или нешто много више?Колико ту мора да постоји ентузијазма?Да ли су наставници
адекватно награђени за свој огроман труд?
Позорница је спој музике, игре, глуме, покрета и слободе личности, ту
њихова креативност полети, они често себе пронађу на тим сценама!Они бирају
улоге које им одговарају , или чак припремају улоге према животним ситуацијама
у којима се нађу.Позориште је слика живота са њеним лепим и тужним наличјем.Ту
дете нађе идеалан вентил да испусти све негативно, све што га боли а да
се у потпуности не открије!
Два ученика проблематичног понашања на полугодишту су требала да буду
искључена из школе.Пружили смо им још једну шансу, а онда се десило чудо.Они
су се потпуно примирили и нашли своје место на позорници! На крају године
су били главне звезде, и гостовали у Електропривредној школи.Нисмо их
се стидели, напротив, поносили смо се!
Била сам изненађена чињеницом да понекад улога пронађе глумца.Риђи је
имао оца алкохоличара и тежак живот , никако није могао да одглуми идентичну
сцену.Тек касније сам открила прави разлог.
У драмском студију проф.Александра Волића похвалили су природност и аутентичност
овог ученика у глуми. Глумио је мафијаша, али се изгледа, од таквог карактера
оградио.
У представи "Булевар сумрака" покушали смо да будемо модернији
и авангардни, што није одмах наишло на одобравање у малој средини, али
су ученици топло прихватили истину.Наиме, у представи су помињане осетљиве
теме наркоманија, проституција , криминал и немаштина.Једна колегиница
ме је запитала зашто пишем тако суморне представе, а ја сам одговорила
да је најгоре деци причати бајке ако је живот нешто сасвим друго!
Сваке године број представа се увећавао.Пожелели смо да Светосавска академија
буде нешто више од стереотипног и шематског рецитовања.На сцени су оживели
митови о светом Сави.У приредбу озбиљне тематике, унели смо мало хумора.
Нарочито им се допала лена жена која је попримила особине модерне лење
девојке. Ученица је добила велики аплауз.
Како припремамо дечије представе?Зашто оне имају посебну чар и понекад
буду и боље од ових за озбиљне.?Ја ученицима ту препуштам апсолутну слободу
зато што представа неће бити критикована нити се одиграва пред великим
аудиторијумом. Црвенкапа добија особине модерне тинејџерке која се свађа
са братом.Бака је супер бака и не плаши се ни мало вука. Занимљиво је
како наша деца реагују на контакт са ученицима.Ученици силазе међу дечју
публику и директно их анимирају да певају и играју са њима.Ту враћамо
ученицима право на заборављено детињство , а нашој деци пружамо ужитак
и утисак да школа и није тако велики баук.Новогодишње представе се одигравају
по слоганом "Наши ученици нашој деци за Нову годину".
Направити представу у машинској школи често звучи невероватно зато што
најразличитији сплетови околности могу да поремете пробе.Ученик се разболи,
дође до штрајкова, често се губе часови, или ученици једноставно одустану
у последњем тренутку.Из тог разлога смо правили увек дупле екипе глумаца.
Једном приликом се чак десило да је бабу морао да глуми ученик.Направлили
смо груди и стражњицу од вате и јастука и баба је наступила пред публиком
у пуном елементу, наравно сви су "га" препознали, поготово када
је извртао шољу и читао умрлице.Схватила сам да треба следити њихове идеје
и бити флексибилан, уосталом, те приредбе су ученицима и намењене.
Посебно издвајам гостовање у Дому за незбринуту децу на Умци.Када смо
прикупљали књиге и гардеробу за ту сиромашну и напаћену децу била сам
разочарана због лошег одзива.Помислила сам да је у нашој омладини потпуно
нестала доброта и сажаљење, жеља да несебично другима помогну.Преварила
сам се ,и схватила да је заправо, јако битно на који начин им ми представимо
неки проблем, како и колико их заинтересујемо да се саживе.
Тек када смо посетили дом, видели како деца живе ,загрлили их, ученици
су били јако потресени и пуни жеље да се опет врате и донесу пуно гардеробе
и својих ствари.Морали су прво нешто да доживе и осете, па тек онда да
приме хуманост као искуство.!
ИСКУСТВА И УТИСЦИ УЧЕНИКА О ДРАМСКОЈ СЕКЦИЈИ 20002 ГОД
Ученица Мирослава Првуловић одељење 4_1
"Мислим да је драмска секција најбољи вид комуникације и дружења
међу ученицима. Драго ми је што сам имала прилике да три године за редом
будем њен члан.Морам признати да сам у оквиру секције доста тога научила,
и да ми је она помогла у току мог одрастањаПрофесорка Снежана нам је све
време била пријатељ и трудила се да из нас извуче оно најбоље.Научила
нас је да је тимски рад веома битан, и пуно је радила на томе да сви стекнемо
самопоуздање.Од срца бих препоручила свима драмску секцију, јер ће вам
она помоћи да , пре свега, упознате себе, а онда и људе око вас.Није битно
да ли је неко талентован или не Све што треба да урадите је да се отрудите
и дате мали део себе а резултати ће бти загарантовани.Овом приликом бих
хтела да се још једном захвалим професорки насвим лепим тренуцима проведеним
са њом и друговима .
6. 11. 2оо3 год.
|
